www.vitamini.org

Skoro sve o vitaminima, mineralima i dodatnoj ishrani

MASTI (LIPIDI)

SA NJIMA TEŠKO A BEZ NJIH JOŠ TEŽE

Masti se u ljudskoj ishrani nalaze u obliku vidljivih masti, koje se kao takve nalaze na tržištu (svinjska mast, buter, margarin, ulje...) i u obliku nevidljivih masti. Nevidljive masti su sastavni delovi životinjskih i biljnih tkiva (meso, žumance jajeta, orah, suncokret, mleko i mlečni proizvodi, testenine, majonez, mesne prerađevine...).

Osnovna podela masnih kiselina je na zasićene masne kiseline (nalaze se u mleku, mesu, palminom ulju!), i na nezasićene masne kiseline koje se dele na:

 - MONONEZASIĆENE MASNE KISELINE - maslinovo ulje i druga biljna ulja ali i namirnice životinjskog porekla je sadrže

 - POLINEZASIĆENE MASNE KISELINE - koje se dele na dve podklase ω-3 i ω-6 (kukuruzno, suncokretovo ulje, ulje noćurka.

Masti se po svojoj biološkoj ulozi dele na esencijalne masne kiseline (one koje se ne mogu sintetisati u organizmu a neophodne su za život organizma), strukturne masti (one koje učestvuju u strukturi organizma) ,metaboličke masti i rezervene masti (masno tkivo).

UTICAJ MASNIH KISELINA U ATEROGNEZI

Zasićene masne kiseline su najaterogenija grupa masnih kiseline (najviše ubrzavaju aterosklerozu), i razlikuju se po veličini efekta koji izazivaju!

  - PALMITISKA KISELINA - svinjska mast, goveđi i ovčiji loj, meso i mesne preprađevine, buter i punomasnim i polimasnim mlečnim proizvodima, palminom ulju.. Povećava količinu LDL i ukupnog holesterola. Ne povećava koncentraciju triacilglicerola.

  - MIRISTINSKA KISELINA - još jači efekat. Nalazi se u buteru, kajmaku, mileramu, pavlaci, punomasnim sirevima i tropskim uljima (palmino ulje)

  - LAURINSKA KISELINA - nešto slabiji efekat nalazi se u mlečnoj masti i tropskim uljima

  - STEARINSKA KISELINA - ne povećava ni ukupni ni LDL holesterol te nema aterogeni efekat ali ubrzava trombogenezu!

NEZASIĆENE MASNE KISELINE

  - OLEINSKA MASNA KISELINA -ima nešto manji efekat od linolne kiseline (maslinovo ulje, palmino ulje, svinjska mast, goveđi loj - primetili ste ovu masnu kiselinu sadže sve namirnice koje sadrže i masne kiseline nabrojane gore!)

ovde je namerno napravljen razmak i razlika u boji!

  - ω-6 ili LINOLNA - smanjuje količinu LDL holesterola do izvesne granice

  - ω-3 NEZASIĆENE MASNE KISELINE - snižavaju koncentraciju triacilglicerola

Prirodni izvori - Prirodni izvori ω-3 su ulja sisara i riba severnih mora, a koje je jedinstveno po sadržaju masnih kiselina ove klase. Masne kiseline ω-3 grupe kod ovih životinja potiču od planktona kojima se ove životinje hrane. Mogu se naći u repičinom i sojinom ulju a najviše u ulju lanenog semena.

Prirodni izvor ω-6 kiseline su isključivo biljke. Nalaze se u suncokretovom, sojinom ulju i ulju noćurka

Dnevne potrebe - Jedan gram masti daje energiju od 9.3kcal ili 37kJ energije.

Unos ukupnih masti Svetska zdravstvena organizacija ograničava na 30% od dnevno potrebne energije. Zasićene masne kiseline treba da budu do najviše 10% od ukune dnevne potrebe energije. Polinezasićene masti (ω-6 i ω-3 treba da budu 3-7% dnevnog unosa energije). Ostatak u potrebama za mastima mora se dopuniti sa mononezasićenim mastima - npr maslinovo ulje. Holesterol iz hrane mora biti manji od 300mg na dan.

Nedostatak masti - Fiziološke funkcije masti su složene i u biohemijskim procesima međusobno isprepletane i nedeljive. Pored obezbeđenja energije, masti učestvuju u izgradnji ćelija, njihovoj funkciji i regulaciji.

Preteran unos masti -   Visoko učešće masti u hrani u direktnoj je povezanosti sa povećanim brojem malignih bolesti! pogledaj pod ISHRANA