www.vitamini.org

Skoro sve o vitaminima, mineralima i dodatnoj ishrani

πρώτόζ - ILI PRVI ILI NAJVAŽNIJI

Proteini su najznačajnije funkcionalne i strukturne komponente svih živih ćelija i sveprisutni su u svim oblicima života.

Proteini su strukturni delovi svih delova ćelije od nukleinskih kiselina do ćelijskih membrana. Neophodni su za odžavanje ćelijske celovitosti i funkcije, za rast, razvoj i regeneraciju, za postizanje punog zdrtavlja i reprodukciju.

Odrastao čovek od oko 70kg ima oko 11kg proteina i to najviše u mišićima (43%),  krvi (16%), zatim koži (15%) a znatno manje u ostalim organima.

Proteini se sastoje od alfa-aminokiselina. Danas je otkriveno oko 20 aminokiselina, koje su u proteinima međusobno povezane u duge lance po tačnom redosledu i sastavu. Svako odstupanje od sastava ili reda po kome se alfa-aminokiseline spajaju dovode do specifičnih pa čak i teških strukturnih, funkcionalnih ili imunoloških ili drugih karakteristika organizma.

Nakon unošenja hrane sa proteinima, proteini se u tankom crevu apsorbuju kao aminokiseline.

Čovekov organizam nema rezerve proteina. Novi proteini se obezbeđuju samo pravilom ishranom tj unosom svih alfa-aminokiselina. Ubrzavanje i razgradnja proteina nastaje u raznim bolestima kao što su infekcije, povrede, opekotine i maligne bolesti.

Aminokiseline se dele na:

 - ESENCIJALNE AMINOKISELINE - odlučujući faktor metabolizma ostalih aminokiselina i brojnih drugih procesa.  Ne mogu se sintetisati u organizmu čoveka te se moraju svakodnevno unositi hranom.Smatra se da je ukupno osam aminokiselina neophodno za čoveka: ISOLEUCIN, LEUCIN, LIZIN, METIONIN, FENILALANIN, TREONIN, TRIPTOFAN, VALIN. HISTIDIN je esencijalan kod dece dok rastu.

 - USLOVNO ESENCIJALNE - čine grupu aminokiselina koje se koriste kao osnova za sintezu drugih aminokiselina, te je neophodno njihov dovoljan unos hranom

 - NEESENCIJALNE AMINOKISELINE - mogu se sintetisati u organizmu svih sisara, ali izgleda da su to samo dve kiseline: GLUTAMINSKA KISELINA i SERIN

Prirodni izvori - Proteini su u hrani biljnog i životinjskog porekla široko zatupljeni, budući da su elementi svih živih ćelija. Biljna hrana nema dovoljan saržaj cisteina i treonina

Dnevne potrebe - Prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije, proteini treba da učestvuju u ukupnom energetskom unosu sa 10-15% a prema Evropskim preporukama 12-13% dnevno potrebne energije. 1 gram proteina daje energiju od 4,1kcal ili 17kJ.

U toku rasta, razvoja, trudnoće i tokom dojenja potrebe za proteinima su uvećane.

Za starije osobe preporučuje se unos od 0,75g/kg telesne mase kao sigurnosni dnevni unos.

Potrebe u proteinima fizički veoma aktivnih lica kao i sportista u fazi intezivnog treninga i izgradnje mišićne mase veće su za oko 25-30% od potreba ostalih ljudi.

Nedostatak proteina -Proteini su neophodni za održavanje odbrambenih funkcija i to za izgradnju antibakterijskih i antivirusnih odbrambenih snaga. Proteini su, kako je to već gore navedeno neophodni za izgradnju nervnih, mišićnih funkcija, sastava krvi i svih ostalih funkcija organizma.

Nedostatak proteina se prepoznaje kao bolest pod nazivom kwashiorkor koja se ogleda kao nedostatak albumina u krvi sa generalizovanim otocima, uvećanom i masnom jetrom.

Preteran unos proteina - pogledaj pod  ISHRANA