www.vitamini.org

Skoro sve o vitaminima, mineralima i dodatnoj ishrani

MASTI SAGOREVAJU NA VATRI UGLJENIH HIDRATA

Ugljeni hidrati su najjednostavniji organski molekuli. Fiziološki značaj i uloge ugljenih hidrata objašnjeni su poslednjih dekada prošloga veka.

Ugljeni hidrati su važni energetski izvori za čoveka. Iz njih se najlakše dobija potrebna energija. Posmatrano sa aspekta ishrane čoveka, kao hranljive materije od posebnog značaja su ugljeni hidrati biljaka.

Osnovne uloge ugljenih hidrata su:

- obezbeđenje energije koja je brzo dostupna svim ćelijama organizma

- učešće u izgradnji svih ćelija organizma

- sprečavanje hroničnih bolesti, koje se obezbeđuje adekvatnim unosom polisaharida (debelog creva, dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, gojaznosti).

Ugljenih hidrati se dele na više načina. Najdednostavnija podela je na:

- Jednostavne (proste) šećere koji obuhvataju monosaharide, disaharide i trisaharide. Prosti šećeri se dele na intrinsic (šećeri koji su prirodni sastojci pre svega voća i povrća a obuhvataju fruktozu, glukozu i sukurozu) i extrinsic šećere koji se pretežno dadaju ishrani (med, šećer)

Prosti šećeri obezbeđuju samno energiju, te se ta energija, iz namirnica bogatim samo jednostavnim šećerima (slatkiši) popularno označava kao "prazne kalorije"

- Oligosaharidi

- Kompleksni ugljeni hidrati - skrob i dijetna vlakna.

Skrob je glavni ugljeni hidrat u ishrani čoveka, porekla iz biljaka.

Glikogen je životinjskog porekla i ima ga nešto malo u jetri i mišićima.

Dijetna vlakna - nemogu da se vare u tankom crevu. Većina stiže u debelo crevo gde dolazi do ograničene fermentacije. To su dijetna vlakna sa specifičnim fiziološkim ulogama i značenjem za dravlje.

DIJETNA VLAKNA - neskrobni polisaharidi koji se nevare u tankom crevu čoveka i potiču od namirnica biljnog porekla.  Dijetna valkna rastvorljiva u vodi imaju sposobnost da snižavaju vrednost holesterola u krvi. Usporavaju pražnjenje želudca - smanjuju glad i produžavaju osećaj sitosti. Ubrzavaju rad debelog creva, povećavaju volumen stolice, povećavaju učestalost pražnjenja - imaju preventivnu ulogu u odnosu na pojavu zatvora, hemoroida i malignih bolesti debelog creva.

Prirodni izvori - Ugljeni hidrati se u prirodi nalaze u biljkama i nešto manjoj količini u životinjama.

Dnevne potrebe - Pri sagorevenju jednog grama ugljenih hidrata oslobađa se 4,1kcal ili 17kJ energije.

Evropska zajednica preporučuje da ugljeni hidrati treba da obezbede 55-65% dnevno potrebne energije. Kompleksni ugljeni hidrati (skrob) 45-55% dnevne potrebe energije. Jednostavni šećeri uopšte se nemoraju unositi a gornja granica je 10%. Dijetna vlakna - minimum 30grama dnevno. Za decu i odojčad ove preporuke su drugačije.

Nedostatak dijetnih vlakana u ishrani - pojava zatvora, hemoroida, malignih bolesti, povečan holesterol u krvi, skraćen osećaj sitosti...

Preteran unos ugljenih hidrata - pogledaj pod  ISHRANA