www.vitamini.org

Skoro sve o vitaminima, mineralima i dodatnoj ishrani

KAKO BITI SREĆAN?

Duševno zdravlje, slično fizičkom zdravlju ne sastoji se samo u odsustvu duševnih bolesti kod čoveka, nego i u prisustvu određenih svojstava značajnih za uspešan i harmoničan život pojedinca u ljudskom društvu.

Duševno zdravlje, kao fizičko, nije statično, nego se menja pod uplivom različitih bioloških, fizičkih i društvenih okolnosti.

Prema mišljenju Svetske zdravstvene organizacije karakteristike duševno zdrave osobe su da je ona sposobna da stvara harmonične odnose sa drugim ljudima, da konstruktivno učestvuje i doprinosi menjanju društvene i fizičke sredine. Duševno zdrava osoba mora da bude sposobna da harmonično i uravnoteženo ostvaruje zadovoljenje vlastitih potencijalno konfliktnih nagona.

Duševno zdrava osoba je emocionalno zdrava osoba koja je spremna da daje više od sebe nego što se od nje očekuje, ona je zbog toga pouzdana. U radu i životu je izdržljiva i uporna u ostvarivanju postavljenog cilja i ne plaši se raznih poteškoća, neugodnosti, neuspeha i lišavanja.

Puna je volje za životom, volje za uspehom i odlučna je.

Sposobna je da samostalno donosi odluke, da sama sebi postavlja i da prima zadatke, realno procenjujući svoje sposobnosti i snage.

Sposobna je za rad u grupi i za sa saradnju sa drugim ljudima i napokon elastična je, uzima u obzir vreme, tuđe mišljenje, osećanja i želje, prilagođava se drugim ljudima i raznim okolnostima i sposobna je za kompromis.

Poremećaji duševnog zdravlja su karakterisani poremećajima čovekove spobnosti za uspešan život i rad u ljudskom društvu, te nerealnim, izvitoperenim predstavama o svetu, o drugim ljudima i o samom sebi.

Faktori koji opredeljuju ljudsko ponašanje su motivi ali pojam potrebe je nešto širi i to su potrebe za fizičkom sigurnošću, potreba za osećajnom sigurnošću, potreba za uspehom (gospodarenjem, vladanjem ili majstorstvom) i potreba za statusom.

Ljudsko ponašanje nije zasnovano isključivo na razmišljanju. Čovek često razne postupke učini a da nije ni svestan zašto. Čovek se mora neprestano prilagođavati.

Nema čoveka kome se mogu ispuniti sve potrebe i želje. Smetnje dolaze kako iz spoljašnje sredine tako su to smetnje i unutrašnje blokade tj. frustracije koje su mnogo opasnije od smetnji iz spoljašnje sredine.

Za savete u vezi sa borbom sa frustracijama i neralnim potrebama i motivima najbolje je obratiti se stručnjacima - psiholozima.